NASLEDNO PRAVO – Testamentalno nasleđivanje – nasleđivanje po osnovu testamenta i ostavinska rasprava – Advokat za nasledno pravo u Srbiji, Beogradu, Novom Sadu, Subotici - Advokatska kancelarija Antić

Testament - vrste, način sastavljanja, čuvanje

Kako napisati testament ili zaveštanje je pravni posao koji proizvodi pravne posledice, a predstavlja jednostranu izjavu volje kojom zaveštalac raspolaže svojom imovinom. Izjava volje mora biti slobodna i ozbiljna. Ne sme da postoji prinuda ili prevara. Zaveštalac mora imati i nameru da sačini testament - animus testandi. Reč je o strogo formalnom pravnom poslu i ukoliko testament nije sačinjen u nekoj formi koju predviđa zakon, on ne proizvodi pravna dejstva. Kada ostavilac umre, naslednik ili legatar stiče pravo da se izjasni da li se prihvata nasleđa ili ne, bez obzira da li je znao za postojanje testamenta i bez obzira na to da li je za života ostavioca izajvio da se odriče nasleđa. Testament može jedino zaveštalac da sačini i zabranjeno je zastupanje zaveštaoca. Isto tako, zabranjeno je da u testamentu zaveštalac odredi lice koje će doneti odluku o tome kome će pripasti zaostavština – takav posao je ništav. Zaveštalac mora biti sposoban da sačini punovažan testament ili da ga opozove. To je lice koje je sposobno za rasuđivanje i ima više od 15 godina života. Ukoliko sud posumnja da testator odnosno lice koje je sačinilo testament nije bio u potpunosti sposoban za rasuđivanje naložiće potrebno veštačenje sa ciljem da utvrdi da li je testator bio sposoban za rasuđivanje u momentu sačinjavanja testamenta.

Testament neće proizvoditi pravno dejstvo, odnosno biće rušljiv ukoliko ga je sačinilo lice koje nije imalo zaveštajnu sposobonst, ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom. Ako je zaveštalac sačinio testament, pa tek onda izgubio sposobnost za rasuđivanje, to neće imati uticaja na punovažnost testamenta i on će proizvoditi sva pravna dejstva. Ipak, sud može staviti van snage pojedine odredbe testamenta ili ceo testament ako proceni da su se bitno izmenile prilike koje su bile odlučujuća pobuda za zaveštaoca da sačini takav testament. Npr. zaveštalac ostavi ženi svog sina vredan porodičan nakit, ali nakon gubitka sposobnosti za rasuđivanje zaveštaoca, ona napusti zaveštaočevog sina i uda se za drugog čoveka. Ovde se posmatra zaveštaočeva hipotetička volja. Da bi sud ovako odlučio neophodno je da zainteresovana lica tužbom zatraže stavljanje testamenta van snage. Rok za tužbu je tri godine od dana proglašenja testamenta. Kada je testament sačinjen u šali, on ne proizvodi pravna dejstva. Na primer, u želji da zabavi prijatelje neko uzme papir i napiše da svu imovinu ostavlja prvom komšiji i ispod toga se potpiše. Formalno gledano takav testament je punovažan, ali ovde nema namere da se taj testament realizuje. U situaciji kada zaveštalac sačini testament, ali nema volju da taj testament proizvede pravno dejstvo, već se vodi činjenicom da takav testament nema pravno dejstvo, tada nema govora o punovažnosti. Na primer, kada zaveštalac sačini testament u kome sve ostavlja komšiji koji ga redovno obilazi kako bi ga naveo na to da i dalje dolazi i da mu pravi društvo. Ništa ne menja ni saznanje komšije za postojanje testamenta u kojim je on imenovan kao naslednik. Takav testamet je svejedno aposlutno ništav, jer nema volje da on bude naslednik. Kada kod zaveštaoca postoji nedovršeni proces formiranja volje, on neće proizvoditi dejstvo u smislu testamenta. Na primer, kada je preminulo lice neposredno pred smrt izjavilo da će sačiniti testament i svoju imovinu ostaviti određenim licima. To nije izjava volje koja je dovršena u smislu naslednog prava i tu ni u ovom slučaju ne postoji testament, čak ni usmeni. Strogo propisane forme testamenta imaju za cilj da se zaštiti volja ostavioca od zloupotreba, da se jasno vidi da je zaveštalac imao nameru da raspolaže svojom imovinom kako je u testamentu odredio, da se nakon smrti ostavioca može lako utvrditi kakvu volju je ostavilac izjavio i da se omogući ostaviocu da poštujuči propisanu formu ima svest da će ona proizvesti pravne posledice. Samo punovažno zaveštanje može da proizvodi pravno dejstvo, odnosno takvo zaveštanje koje je slobodno izražavajući svoju volju, sačinilo zaveštajno sposobno lice u nekom od oblika propisanih zakonom, čija sadržina nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom I dobrim običajima. Ukoliko ostavilac testamentom raspolaže čitavom svojom imovinom, zaveštajni naslednici postaju dužnici nužnim naslednicima i to srazmerno svojim naslednim delovima.

Zakon o nasleđivanju predviđa devet oblika tj. formi testamenta:

Olografski testament

Zaveštalac svojeručno piše testament i ispod se svojeručno potpisuje. Nije neophodno napisati datum na testamentu, ali je to preporuka. Ovaj testament nije punovažan ako ga je zaveštalac diktirao drugom licu ili npr. otkucao na svom lap topu, pa potom odštampao i potpisao. Dozvoljeno je da neko pridržava ruku ostaviocu koji svojom rukom piše svoju volju. Ne posmatra se od kog je materijala podloga na kome je ispisan testament niti kojim sredstvom je napisan. Moguće je da ovaj testament bude punovažan ako ga je na ogledalu karminom ispisao zaveštalac i potpisao. Ipak, ovakav testament je sumnjiv sa aspekta zaveštaočeve sposobnosti za rasuđivanje ili možda namere da takav testament proizvede pravna dejstva.

Zaveštalac pored potpisa imenom i prezimenom može da se potpiše i nadimkom ili kroz isticanje odnosa sa naslednikom ili čak i inicijalima (npr. sve ostavljam ocu ili sve ostavljam majci). Svi ovi potpisi su punovažni. Potpis mora biti ispod teksta testamenta i ako takvog potpisa nema, on nije punovažan sve i ako se zaveštalac potpisao iznad teksta testamenta ili je započeo testament sa rečima: “Ja, Petar Petrović… “ Ako se zaveštalac potpiše ispod teksta testamenta i onda ispod potpisa doda još nešto (npr. A mom dragom prijatelju Petru Petroviću ostavljam knjige iz moje biblioteke) taj sadržaj će biti ništav, neće se smatrati delom testamenta.

Alografski testament

Ovaj testament se sačinjava tako što zaveštalac potpisuje svojeručno pred dva svedoka već načinjeni testament i izjavljuje da ga je pročitao i govori da je to njegova poslednja volja. Dakle, prethodno napisana volja ostavioca može biti napisana na bilo koji način i od strane bilo kog lica, ali da bi bilo reči o ovoj formi testamenta neophodno je da ga zaveštalac potpiše, izjavi da ga je pročitao, prizna za svoju volju i sve to u prisustvu dva svedoka i potrebno je da se ispod njegovog potpisa potpišu i svedoci. Zaveštalac mora svojeručno da se potpiše ispod testamenta. Neophodno je da zaveštalac izjavi da je pročitao ispravu i nedostatak izjave neće nadoknaditi čak ni da su svedoci videli kako on piše testament. Jedino je testament punovažan ako ga pred svedocima zaveštalac naglas pročita. Svedoci moraju biti prisutni kada zaveštalac potpisuje zaveštanje i neće biti punovažan onaj testament ukoliko svedoci nisu videli kako zaveštalac potpisuje, čak ni kada zaveštalac pred tim svedocim prizna i testament i potpis za svoj. Dva svedoka moraju biti prisutna istovremeno. Svedoci se svojeručno potpisuju. Alografski testament je ništav ako zaveštalac ne vidi, ako je nepismen. Čak iako zaveštalac kasnije progleda testament je ništav. Isto tako, svedoci moraju biti pismeni, moraju znati jezik zaveštaoca, ali oni ne moraju da znaju sadržinu testamenta. Oni ne moraju doživeti smrt zaveštaoca da bi testament bio punovažan.

Usmeni testament

Specifičnost ove vrste testamenta je to što se on izjavljuje usmeno pred tri svedoka kada zaveštalac nije u mogućnosti da sastavi testament u drugoj formi. Izuzetnost prilika se usko tumači i to bi mogla biti situacija neposredne opasnosti po život ostavioca. To mogu biti spoljašnji faktori poput poplava ili zemljotresa, ali može se raditi i o bolesti. Opasnost mora biti iznenadna. Ipak, kada takve prilike zaista ne postoje, a ostavilac misli da postoje uzima se da je ovaj testament punovažan. Neophodno je da nema mogućnosti da se sačini druga forma testamenta. Na primer, ostavilac sačini ovaj testament ,jer se uplašio da zbog poplava koje su učinile da sudovi ne rade neće moći da sastavi testament i da će tako umreti ne dočekavši prestanak vanrednog stanja. Takav testamnet nije punovažan ako je ostavilac mogao da sastavi olografski ili alografski testament. Svedoci ne smeju biti gluvi i moraju razumeti jezik na kom zaveštalac izjavljuje svoju volju, a takođe, moraju biti istovremeno prisutni. Oni ne moraju biti pismeni. Njihova obaveza je da obaveste sud o usmenom testamentu u pisanoj formi ili usmeno na zapisnik pred sudom. Ipak, svedoci ne moraju nadživeti ostavioca da bi ovaj testament bio punovažan. Nakon proteka roka od 30 dana od prestanka izuzetnih prilika ili nakon stvaranja mogućnosti da se testament sačini u drugoj formi testament prestaje da važi. Uzima se kao da nije bio sačinjen.

Javnobeležnički testament

Ovo je vrsta testamenta koji po diktatu zaveštaoca sačinjava javni beležnik (notar) u formi javnobeležničkog zapisa. On je regulisan odredbama Zakona o javnom beležništvu i Zakona o vanparničnom postupku. Ovaj testament može da sačini bilo koji javni beležnik u Republici Srbiji, bez obzira gde se nalazi imovina zaveštaoca ili njegovo prebivalište. On se sačinjava u javnobeležničkim prostorijama od čega se prave izuzeci kada je zaveštalac bolestan, kada izdržava zatvorsku kaznu itd. tj. kada je onemogućeno da dođe do notara. Pre svega javni beležnik utvrđuje identitet zaveštaoca, zatim volju zaveštaoca da sačini testamen (da li je ona ozbiljna i slobodna). Javni beležnik ima obavezu da sačini testament prateći kazivanje zaveštaoca. Javni beležnik vodi računa da volja zaveštaoca bude jasno i nedvosmisleno izražena. Ukoliko zaveštalac insistira na unošenju dvosmislenih izjava u testament, notar unosu upozorenje u sadržaj testamenta, a ako se zaveštalac protivi unošenju upozorenja notar mora da odbije sačinjavanje testamenta. Ako zaveštalac hoce da u testament unese neku apsolutno ništavu odredbu, notar će rešenjem odbiti da sačini takav testament. Na primer, da ostavlja nasledniku svu imovinu ako se on razvede od svoje žene Albanke. Nakon sačinjavanja teksta javnobeležničkog zapisa upoznaje se zaveštalac sa sadržinom testamenta, izjavljuje da je to zaista njegova poslednja volja i potpisuje ovaj testament. Ovaj testament se zaveštaocu, po pravilu, čita i on usmeno izjavljuje da je to njegova volja i svojeručno potpisuje testament. Međutim, kada je zaveštalac nem ili gluv ili slep ili nema ruku ili je nepismen neophodno je da se preduzmu dodatne radnje koje bi zaštitile punovažnost testamenta. Npr. nemom zaveštaocu se čita testament u prisustvu jednog svedoka, a on klimanjem glave ili na drugi nesumnjiv način potvrđuje da je to njegova volja i potpisuje se. I tako se dalje, za svaki od ovih nedostataka zaveštaoca se prilagođava postupak sačinjavanja javnobeležničkog testamenta. Na kraju se notar potpisuje, unosi napomenu da su obavljene sve propisane radnje i stavlja svoj službeni pečat. Ova forma je od posebnog značaja, jer omogućuje hendikepiranim licima da izjave svoju poslednju volju.

Sudski testament

Sudski testament sačinjava sudija na osnovu kazivanja zaveštaoca. Za sačinjavanje ovog testamenta nadležnost je poverena osnovnom sudu i to bilo kom sudu na teritoriji Republike Srbije i takođe, sudiji pojedincu. Najčešće se ovaj testamen sastavlja u zgradi suda, a izuzetno van zgrade, a razlozi su isti kao kod sastavljanja javnobeležničkog testamenta (npr. oteženost dolaska u sud zbog starosti). Na kraju testamenta zaveštalac potpisuje svoju izjavu volje, priznaje je za svoj testament.

Sudija ima obavezu da potvrdi na testamentu da su preduzete sve zakonom propisane radnje. Ukoliko zaveštalac nije pismen ili ukoliko ima fizičke nedostatke (npr. slep je, nema prste na ruci) neophodno je prisustvo dva svedoka koji se potpisuju na testamentu nakon što sudija preduzme sve radnje prilagođene nedostatku zaveštaoca. Sud koji je sastavio testament, a ne nalazi se na teritoriji gde je prebivalište zaveštaoca će po službenoj dužnosti obavestiti sud koji se nalazi na području prebivališta zaveštaoca.

Konzularni testament

Srpskom državljaninu u inostranstvu testament sačinjava konzularni predstavnik Srbije poštujuči pravila za sastavljanje sudskog testamenta. On se sastavlja isključivo na teritoriji strane države od strane lica koja vrše konzularne poslove u toj zemlji. Npr. konzularni predstavnik poslat u Nemačku ne može da sačini ovaj testament u Austriji. Neophodno je da zaveštalac bude državljanin Republike Srbije. Međunarodni testament U ovom slučaju zaveštalac izjavljuje da je prethodno sačinjeni testament njegova izjava volje i da je upoznat sa njegvom sadržinom i to pred dva svedoka i ovlašćenim licem. Ovaj testament je regulisan Konvencijom o Jednoobraznom zakonu o obliku međunarodnog testamenta sa Prilogom iz 1973. godine. Na punovažnost ovog testamenta ne utiče ni državljanstvo zaveštaoca, niti na teritoriji koje zemlje se sačinjava testament, ni to gde se nalazi imovina zaveštaoca. Ovlašćeno lice je svako ono koje je nadležno za sastavljanje javnih testamanata (npr. sudija, javni beležnik itd.). On mora biti u pisanoj formi, a nebitno je na kom jeziku je napisan i da li je svojeručno napisan. Nije potrebno da zaveštalac pročita naglas testament pred svedocima i ovlašćenim licima niti oni moraju da znaju sadržaj testamenta. Bitni elementi ovog testamenta su izjava zaveštaoca kojom priznaje testament za svoj i izjava da je upoznat sa njegovom sadržinom. Zaveštalac ima mogućnost da svojeručno potpiše testament ili može raniji potpis priznati za svoj. Ako nije u mogućnosti da potpiše testament, ovlašćeno lice stavlja zabelešku o tome koja menja potpis, odnosno postoji mogućnost da taj testament potpiše neko drugo lice, međutim sve ove radnje moraju biti preduzete u prisustvu dva svedoka i ovlašćenog lica, kako bi testament bio punovažan. Datum se obavezno stavlja na kraju testamenta i to od strane ovlašćenog lica. Na kraju, ovlašćeno lice sačinjava potvrdu da su sve propisane radnje preduzete i daje je zaveštaocu. Testament je punovažan i bez potvrde, jer je njen smisao da u slučaju spora dokaže da je testament punovažan.

Brodski testament

Sastavlja ga zapovednik broda po pravilima za sastavljanje sudskog testamenta i to zaveštaocu koji se nalazi na srpskom brodu. Nije bitno da li brod plovi srpskim teritorijalnim vodama i on prestaje da važi nakon 30 dana od povratka zaveštaoca u Srbiju. Tada se smatra da testament nikada nije bio sačinjen. Vojni testament Za vreme mobilizacije i rata sastvalja ga ovlašćeni vojni starešina po pravilima za sastavljanje sudskog testamenta. On se može sastaviti od onog trenutka od kada je proglašeno ratno stanje. Zaveštalac je lice koje obavlja neku vojnu dužnost i nije potrebno da bude u nekoj opasnosti da bi pribegao sačinjavanju ovog testamenta. Ovaj testament prestaje da važi u roku od 60 dana od prestanka ratnog stanja. Ukoliko je zaveštalac demobilisan pre kraja ratnog stanja, rok do kojeg testament važi iznosi 30 dana od dana demobilizacije. Kada proteknu ovi rokovi, smatra se da on nikada nije bio sastavljen.