Šta je zakonsko nasleđivanje i kako se ono sprovodi?
Zakonsko nasleđivanje
U situaciji kada ne postoji zaveštanje odnosno testament kojim bi preminulo lice tj. ostavilac raspolagao svojom imovinom za slučaju smrti, imovina iza ostavioca se nasleđuje po slovu zakona, odnosno na osnovu naslednih pravila koja su utvrđena zakonom.
Ostavinski postupak i ostavinska rasprava
Zakonom su takođe utvrđena i pravila raspravljanja zaostavštine odnosno sam postupak nasleđivanja (ostavinski postupak). Postupak nasleđivanja imovine ostavioca odnosno ostavinski postupak sprovodi nadležan državni organ – sud ili po njegovoj delegaciji, ostavinski postupak sprovodi Javni beležnik. Na ostavinskoj raspravi, raspravlja se šta sve čini zaostavštinu iza ostavioca odnosno utvrđuje se njegova imovina, utvrđuje se da li da je ostavilac eventualno svojom imovinom raspolagao zaveštanjem (testamentom), ukoliko jeste, utvrđuje se i sadržina tog testamenta. Zatim se utvrđuje krug zakonskih naslednika odnosno ko će sve naslediti ostavioca i na osnovu tako utvrđenih činjenica ostavinski sud ili javni beležnik donose rešenje o nasleđivanu. Takođe, u ostavinskom postupku, ostaviočevi poverioci mogu da prijave svoja potraživanja i sva druga zainteresovana i ovlašćena lica mogu da postave svoje zahteve.
Ukoliko se u ostavinskom postupku pojave sporna pitanja (kao što je npr. pitanje krvnih srodnika – očinstva, materinstva i dr., zatim pitanje pravne valjanosti ugovora o doživotnom izdržavanju, pitanje punovažnosti zaveštanja tj. testamenta i dr.) moguće je da ostavinski sud, zainteresovana lica uputi na parnični postupak u kom će se rešavati sva pravna i činjenična pitanja na osnovu kojih će kasnije ostavinski sud doneti svoju odluku.
Nasledni redovi – ko nasleđuje ostavioca?
Ko sve nasleđuje ostavioca odnosno ko čini zakonski krug naslednika pitanje je činjenične prirode.
Nasledno pravo lica koja čine prvi nasledni red
Prvi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i njihovi potomci. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. Po pravu predstavljanja ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka. Ako ostavilac nema potomstva, njegov bračni drug nasleđuje u drugom naslednom redu koji čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji.
Nasledno pravo lica koja čine drugi nasledni red
Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. Ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji. Ako ostaviočev bračni drug ne može ili neće da nasledi, zaostavštinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji. Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci. Ako ostaviočevi roditelji ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju njihovi potomci. Ako ostaviočev roditelj nema potomstva a ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje drugi ostaviočev roditelj, a ako ni on ne može ili neće da nasledi, njegovi potomci nasleđuju sve što bi pripalo roditeljima. Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu.
Nasledno pravo lica koja čine treći nasledni red
Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo dok četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe. Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza). Deda i baba iste loze nasleđuju na jednake delove. Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuju njegova deca, njegovi unuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci. U svemu ostalom što se tiče naslednog prava dede i babe iste loze i njihovog potomstva važe pravila po kojima nasleđuju ostaviočevi roditelji i njihovi potomci. Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju deda i baba druge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci, onako kako je određeno u prethodnom članu.
Republika Srbija kao naslednik
Ukoliko ostavilac drugih zakonskih naslednika, njegovu imovinu nasleđuje Republika Srbija.